Ideja o centralizaciji totalnog nadzora starija je od sofisticiranih kompjuterskih sistema, a vezuje se za predlog novog dizajna zatvora s kraja 18. veka. Prema tom nacrtu, svakodnevni život zatvorenika prati se sa centralne kule u kojoj može, a i ne mora boraviti neko ko ih posmatra. Sama svest da u bilo kom trenutku mogu biti uočeni, drastično menja ponašanje zatvorenika.
Grad koji svoje stanovnike tretira kao kažnjeničku koloniju nije bezbedan, već totalitaran. Lišavanje slobode zbog mogućih prestupa pretvara naš život u distopiju, a onima koji nas nadziru daje previše nekontrolisane moći.
Tačno je, postoji rizik da neko pređe ulicu na crveno, pa čak i da obije trafiku i da za to prođe nekažnjeno, jer državna uprava štedi na broju zaposlenih u policiji i njihovim platama. Međutim, kako se taj rizik meri sa rizicima zloupotrebe tehnologije koja omogućava da se svi građani u javnom prostoru neprestano snimaju?
Iz otkrića Edvarda Snoudena i drugih izveštaja, saznali smo da su se i najskuplji sistemi u zemljama sa visoko razvijenim tehnologijama za nadzor, zloupotrebljavali za privatne obračune sa konkurencijom, ucene bivših prijatelja i praćenje bivših supružnika. Države ih zloupotrebljavaju za kontrolu političkih protivnika kod kuće i suparničkih vlada u svetu. Kompanije ih zloupotrebljavaju za proizvodnju velikih setova ličnih podataka, da bi dalje preprodavale našu pažnju i ponašanje na netu.
Mi još nismo rešili zloupotrebe manje naprednih tehnologija. Policija i službe bezbednosti direktno pristupaju metapodacima o digitalnim komunikacijama građana Srbije stotinama hiljada puta godišnje i to samo kod jednog mobilnog operatora – na šta su Poverenik i Zaštitnik građana već upozoravali.
Iz zemalja sa dužim iskustvom primene pametnog nadzora stalno stižu upozorenja: lažni pozitivni rezultati poređenja lica snimljenih na ulici sa licima iz baze osuđenih ili osumnjičenih, kao i visok stepen pogrešnog prepoznavanja lica žena i pripadnika manjinskih zajednica, mogu dovesti do ozbiljnih posledica po lična prava građana. Jedan profesor iz Argentine je pogrešno identifikovan kao osumnjičeni za oružanu pljačku koja se desila pre više od 15 godina jer su ga snimile pametne kamere na stanici metroa gde je čekao prevoz, posle čega je završio u policijskoj stanici.